исто као и у нас. Ретко је место где по нека мајка не запева за својим сином, ја ли сестра за братом.... Ја, тако је то! С Турцима се на лепо не може... Ви сви знате да се ја бавим калаузлуком а по малко и трговином. Пре два три месеца мак’о сам се и до Шумадије. Много сам што шта дознао. По Шумадији се нешто ужурбало, — нешто се ради, како ми један познаник шану..... А шта се ради и спрема, то није за казивање... то су крупни послови... Може дати Бог те ће нам зора слободе отуда зарудети.... Ја сам стар па ћу тешко то доживети и својим очима видети.... У осталом живот је у Божјим рукама.... Само ћу вас, а и остале комшије једно заклети: Ако ме Бог раније узме, те не доживим тај тренутак, да будете сложни; да будете одважни, — два пут се не умире... А боље је и умрети, па својим очима не гледати шта раде проклети Турци с нама и нашом децом.... Стари чича Раде ово вам рече, а ви добро утувите, па не ћете кукати и лелекати за вашим ћерима и синовима.“