му једном припрети да ником ништа не говори.... Свом слузи заповеди, да Милојка сутрадан испрати до Стамбол-капије.

Милојко је ту ноћ провео као на трњу. Да је могао, он би одлетео својој кући да види своју Злату....

IX.

У то време Београд се није пружао даље од шанца, и сав је био ограђен палисадом, или — како се још звало — шарамповом. Овај шарампов пружао се: од Видин-капије, па на Стамбол-капију, за тим на Варош-капију и везивао се за Сава-капију. Изван шанца није било ни једне куће. На оним местима ван шанца, где се данас уздижи двокатнице и трокатнице, беху зиратне земље, које су махом биле својина и чифлуци београдских ага и спахија.

Још није ни зора зарудела, а Милојко се беше спремио за пут. И слуга механџијски беше се дигао и лебну фуруну потпалио.

Милојко упрти торбу, узме свој штап, прекрсти се и пође са слугом.