Стара була одговори: „Да, млади ага беше уловио добру препелицу, затворио јо у кавез, али се кавез отвори, и препелица одлете, и сад ага за њом јадикује.... и тугује....

— Ја те ич не разумем! Кажи по души шта се то десило?“

Дурџана јој преприча све: како је млади ага био у гостима у Соко-Бањи; како је заробио неку младу и лепу Српкињу; како је хтео да је потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида наденуо; али је та Српкиња пре неколико дана умакла, па је сад траже свуд и на све стране, а не могу никако да је нађу.... Дурџана се претварала као да о том бегству Златином ништа није знала.

За Адилу је ово било доста. Она је постигла што је хтела, и имала је шта да каже жени механџијиној.

По што су посркале горку кафу, Адиле се опрости с Дурџаном и оде својој кући.

Код куће већ је чекаше жена механџијина, да чује, какве јој гласове доноси.