Рашид-Беговом, и да ли није чула што за какву робињу?

Механџија се за тим врати у механу. Затекне Милојка на оном истом месту где га је и оставио. Подлактивши се, Милојко је нешто мислио, а ласно је погодити о чему.

Чим механџија дође, он се као иза сна трже, упре поглед у механџију, и очекиваше, да ли ћа му овај што год казати. Механџија му ни речи не рече, само га опомену да ником ништа не говори.

VII.

На оној истој клупи, на којој се Милојко одмарао кад је с пута дошао, преноћио је ту ноћ. Нешто од бриге за кућом, нешто од узбуђења, а нарочито од оних речи, што му их изговори механџија, сву ноћ није тренуо. И ако је то била кратка легња ноћ, и пак му се учинила дужа него гладна година. Једва је чекао да сване. Чим је зора зарудела, он се диже, узе крчаг с водом, опра руке, окрете се истоку, прекрсти се три пут, па уми и лице.