Мозгово прошли и његову кћер заробили. У вече се спреми и сутрадан пре зоре пође у Соко-Бању. Дошавши тамо, почне распитивати — једног, другог, и дозна од некаког Турчина, да је заиста пре два месеца био један богат млад Турчин у Соко-Бањи код своје својте, Ашим-Беговића, у гостима; да је тај Турчин из Београда и да је син богатог спахије - Турчина Рашид-Беговића. Најзад Турчин рече Милојку: „Валах, влаше, ово ти казујем као из ћитапа, јер сам измећар у тој кући у којој је био Турчин из Београда у гостима.“

Сад је Милојко знао на чисто, где је његова Злата. Мало се прихвати и тај дан врати се својој кући.

Идући сам путем, он је свакојако мислио и размишљао, шта да ради и како да избави своју кћер. Падало му је на памет да некога потплати и да га пошље чак у Београд те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избавити Злату. Али му све ово некако не иђаше у главу. Мислио