Тако су чинили и родитељи Златини.... И они су тако морали чинити....

V.

Прође већ два месеца од оног кобног дана, кад Турци Злату заробише. Родитељи њени беху занемарили готово све домаће послове. А време пролетње, радно доба, кад сељак мора радити и скунаторити себи зимовник. Они већ нису умели мислити о томе. Мисао њихова врзла се само око Злате: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети. А највише их тишташе што о Злати ништа нису могли ни чути ни дознати.

Једно вече, баш кад су за вечером седели, блекну јагње у кочаку; сви троје, и Милојко и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући ослушнуше: јер им се причини као да је Златин глас. Јагње још једном блекну, и они видеше да су се проварили....

Један дан науми Милојко да оде до Соко-Бање и тамо пропита и разбере: одакле су били они Турци, који су кроз