и код Станка... Кад отац и мати девојчини то дознаду, они даду свој родитељски благослов: да се њихова кћи уда за Станка. Тако и буде. Њих се двоје узму. Срећно су поживели и леп пород изродили. Које имање родитеља девојчини, које оно пара што је Станко собом донео, помогло им је, те су се много обогатили.

Кад 1806 године био онај крвави бој на Београду, и кад су Срби Београд на јуриш отели, причало се, да се у том крвавом боју борио и један Србин — Банаћанин. То је био Станко баштован, измећар у конаку Рашид-Беговића.... Тако је он причао тадашњим борцима српским.

После неколико дана од бегства Златиног, стару Дурџану истерали су из конака Рашид-Беговићевог. Она је то и желела. За тим се виђала по београдским улицама једна стара була, која је просила и од милостиње живела. По причању то је била стара Дурџана, рођена тетка Златина. И она је доживела 1806 годину. Вратила

Метаподаци

  • Робињица Злата : приповетка из прошлости : ELTeC издање
  • Јовичић, Живојин (1837-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Душко Витас
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Књижара Велимира Валожића - 1893 - Београд