„Проклет био, ко туђе грабио!“
„Отето, проклето!“
„Ништа теже од туђе крви нема!...“
Големо богаство Новаково наследи његов син, али би боље било да није.... Та се породица, којој је родоначелник рабаџија Новак, и дан-дањи повлачи у тој варошици. Али она никад није: ја без глувога, ја без немога, ја без лудога, ја без зграновнога или дрнутога....
За оног најмлађег сина, што му незнано куд побеже у свет, прича се, да се станио у некој повећој вароши у данашњој Краљевини Србији. Ту је дуго служио и некакав занат научио и радио. Веома се обогатио. Оставио је својој породици: и доста пара, и доста кућа и осталог имања, али врло мало здравља и породичног задовољства.
Метаподаци
- Робињица Злата : приповетка из прошлости : ELTeC издање
-
Јовичић, Живојин (1837-1908)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Душко Витас
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Књижара Велимира Валожића - 1893 - Београд