нека му грехове опрости и нека му душу прими!...“ Сав народ у глас рече: „Нека му Бог опрости и душу му прими.“ За тим попа опет рече: „Браћо, хришћани! Опростимо и ми сви, ако је нас увредио.“ Сав народ као из једног грла повика: „Нека му је Богом просто!“
У другу недељу опет је опроштај у цркви поновљен.
На сам дан Преображења био је трећи опроштај.
Чим је свет из цркве изашао, пронесе се глас по варошици, да је газда Новак умро.
Ово се десило у почетку августа месеца баш оних дана, кад је и јадна мученица Злата главом платила....
Они што се су десили код Новака кад се с душом растао, причали су, да је при последњем издисају јасним гласом узвикнуо:
Метаподаци
- Робињица Злата : приповетка из прошлости : ELTeC издање
-
Јовичић, Живојин (1837-1908)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Душко Витас
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Књижара Велимира Валожића - 1893 - Београд