куће, мањ кад је каква велика потреба била: да интерес, ја кирију наплати, или коме имање за дуг прода....

У последње време прође читава три месеца, а Новак се никако не виђаше. Људи су се запиткивали: „Шта је то с газдом?“ Нешто се не виђа!... Да ли је ту?...“

Беше наступио месец јул, а с њиме и јулске жеге. Испред куће, под једним дудом, лежао је у хладу газда Новак непомично као пањ. Поред њега лежаше један пас, који се од глади беше начинио као прави скелет. Пас залаја промуклим гласом; лајање му је више личило на арлукање. А то се тумачи: да је предглавица домаћину кућњем. Поред куће Новакове прошла је једна стара жена, и на њу је пас лајао. С тешком муком подиже Новак главу, и спази ту жену. Изнемоглим и једва чујним гласом викну: „Стојна, дођи амо!...“ Стојна бојећи се пса, открши један прут од повије, отвори капију на авлији и упути се под дуд. Пас, изнурен глађу, поче пред Стојном пузити и умиљавати се... Да је