године, и побеже из куће очеве, го као прст...

Средњи му се син, здрав читав разболи, и после неколико дана, у најлепшем цвету младости, оде под црну земљу. Најмлађи син побеже некуд у свет, заграбивши приличну суму новаца од свог оца.... Обе ћери поутецаше саме и удадоше се, само да се курталишу несноснога и џандрљивога оца....

И Новак оста у својој кући, у свом богаству, сам самохран као огорео пањ! С њиме остаде и један пас, који је обично уз кола ишао док је Новак рабаџијао. Имао је свачега доста, а понајвише „крвавих пара....“ Како је он у својој кући живе, то нико није могао знати, јер му нико није ни одлазио у кућу, — па чак ни јединац син нити ћерке.... Само се покашто у последње време виђао један постар човек, који је одлазио од времена на време у кућу Новакову. Па и он га је морао најзад оставити, не могући сносити његову тиранију и осорљивост.... Сам пак Новак ретко је кад излазио из