ти она науми, да припази кад јој муж уђе у ћилер, па да и она за њим уђе.

Једног дана беше Новак купио неки чајир. Дође кући да узме и однесе новце. Жена то спази, и таман је он отворио ћилер и ушао унутра, уђе и она за њим. То га тако наљути, да је своју жену на мртво име изударао и испребијао, — а дотле је никад у животу ни прстом није кључио! Од тешког убоја жена пропљује крв; неко је време лецала и држала се на ногама, за тим се свали у постељу, и после непун месец дана умре.... Срећа је послужи, те је доживела и видела својим очима весеље свога сина, а за тим, после неколико дана склопила је своје очи за навек.

Кад је Новак и ово нечовечно дело над својом женом извршио, никога не беше код куће. Жена његова никоме ништа није казивала о овоме догађају. Та је тајна с њоме у гроб закопана. И Новак натовари на своју много грешну душу још један велики грех....