и једну кравицу. Они су се слагали, трудили, радили, па и зарадили. Живели су срећно и задовољно. Никад се у животу нису свађали, ником ништа нису имали давати, а пре су имали примати. Бог их беше обдарио дивним породом. Имали су три сина, као три златне јабуке. Били су им синови поштени, вредни, радни и послушни, а лепи као девојке. Имали су две ћерке посопкиње, којима по поштењу, вредноћи и лепоти не беше равних. Кућа Новакова тако је брзо и лепо напредовала, да су му све комшије завиделе. У кући је био ред, мир, слога и љубав. Једном речи: у овој скромној кући певао је вечно анђео.... За најстаријег сина беше већ и снаху испросио. То му беше прво весеље....

Прође месец, прође и други.... Другари Новакови још по једном и по два пута били су у рабаџилуку. Звали су и њега; али се он све изговарао, да је нешто слаб, а и биволи нису му добри.... Тек како му драго, од то доба он није више одлазио у рабаџилук.