на један мах застадоше и напрегнуто почеше слушати. Тек ће муж запитати жену: „Каква са ово запевка чује?“ Брже боље потрче кући; кад тамо, имају шта чути: Мирко је нарицао за својом милом сејом, исто онако као што би и сеја за братом _ јединцем нарицала. Неколико комшија беше се искупило и вајкали су се, сажалевајући што је несрећа постигла Милојка и његов дом....

Кад Мико угледа родитеље, писну као рањен соко, полети им у наручје са речима: „Злату нам Турци данас заробише и некуд одведоше!...“

Родитељи Златини, као громом поражени, ништа нису знали шта се око њих догађа. И тек онда кад је Мирко у кратко препричао шта се десило на Зеленовим Њивама код Пландишта, настаде очајничка запевка и запомагање. Помеша се запевка оца и матере са запевком сина; мајка је нарицала за својом јединицом тако, е би срце од туге препукло. Отац је јурио то на једну, то на другу страну, и само је викао „Помозите, браћо! Спасите