Сањао је он, као да је код његове куће некакво велико весеље. Званица и гостију беше много. Весеље је било бурно. Дан је био ведар и леп. Кад су гости били у највећем јеку весеља, на један пут се од западне стране подиже један мали облачак. Тај облачак поступно је растао и све небо прекрилио. Дан се чисто претвори у ноћ.... Зачу се као из дубине потмула грмљава; на један пут пуче тресак, удари у његову кућу, и сву је до темеља сруши.... Од гостију ником се ништа не деси, само он и његова чељад беху осакаћена и онакарађена....

Кад се пробудио, он је сав дрктао. Никому од домаћих, па ни својој жени није казао шта је снио....

Кад се од спавања дигао, изгледаше сав као изломљен. Очи му беху надувене и крваве; био је сетан и туробан. Али ипак, чим се дигао, одмах је запитао: да ли ко год није улазио у ћилер?

Жена му одговори, да није....

Од тог дана, тај је ћилер једнако био затворен; у њега нико није улазио до