на друштву, и у здрављу!“ И сваки окрете својој кући. Оде и Новак својој....

Беше се ухватио први сутон кад је Новак стигао својој кући. Његови домаћи по издаље чуше шкрипање кола, сетише се да то отац долази с далекога пута. Сви до једног истрчаше да га пресретну и капију отворе. Таман капију отворише, стиже им и отац. Водио је биволе за пороже, и чим уђе у авлију, спотаче му се један биво; пуче палица и поличица на јарму, а биво — дешњак сломи десну предњу ногу на два комата! Овај случај ни мало се не допаде домаћима; а шта је Новак мислио у тај мах — то је он сам најбоље знао, а и теби, читаоче, није тешко погодити.....

После неколико дана мањка му дешњак биво, — а то се већ тумачи као рђав знак!...

Деца су се радовала доласку свога родитеља. Јер кад год је на пут у рабаџијање одлазио, свагда се весео и задовољан својој кући враћао и по што год доносио својој жени и деци. То су деца