од крви.... То није без никле!...“ Један ће од рабаџија запитати: „Ама збиља, шта би с оном ствари што онај човек у Београду понуди да му понесемо, да ли није који од вас узео и понео, и каква ће то бити ствар?“ Остале рабаџије одговорише, да за то ништа не знају. И онај што запита, рече: „Вала, и ја ништа не знам!“

Један рабаџија ћутао је докле се овај разговор водио, па ће најзад рећи: „Мени сад паде на памет! Кад смо били у Београду, па кад је оно други пут долазио онај човек, што је нудио да му ствар понесемо, он је дуго нешто говорио с Новаком. Ја сам из једног прикрајка слушао и чуо сам како помиње некакву заробљеницу, некакво бегство, некакав бакшиш, поменуше и онај вис над Београдом и да ће се ту састати.... Више ништа нисам чуо!...“

Сад се рабаџије сетише, да је њихов друг Новак баш на том месту изостао.

Онај опет рабаџија, што у Гоцкој није могао да спава, исприча своме друштву,