па одмах за тим — натмури се и чисто се стресе, а пешеве свога гуња тек намакне на недра, да се не виде оне пеге од крви на кошуљи. Неколико пута питаху га рабаџије, што је тако невесео, и да није болестан. Он је као преко срца одговарао: да није болестан, већ да је снио некакав чудноват сан па се боји да му се какво зло код куће и у породици не деси..,.

Кад су били уз једну благу узбрдицу, остале рабаџије беху поизмакле за једно 150—200 корака; биволи су мицали ногу пред ногу, а они се скупили у једну гомилицу, и почеше међу собом разговарати и свакојако домишљати: какав узрок може бити те се њихов друг овако променио. Једни су говорили: „Па дође човеку у животу, те је туробан!...“ Други ће опет рећи: „А може бити, да је заиста снио какав страшан сан....“ Трећи ће рећи: „Све је тако, али откуда му она крв на челу и образима, па му и руке беху крваве? Ено погледајте му кошуљу на недрима, па ћете и ту видети пеге