Други ће рабаџија рећи: „Ама то као да није блато.... Назгода, то ће бити крв.... Да се ниси убио, ја посекао?...“

Овим питањем он извуче Новака из забуне, те одговори испресецаним гласом: „Ја.... јест.... и биће крв.... Јес.... кад сам секао и дељао палицу.... мора бити да.... да сам се посекао.“ За тим се одмах диже, нађе крчаг с водом, па уми и руке и лице.

Док се он умивао, остале су се рабаџије све једнако згледале, а један од њих заклонивши уста шаком шану: „Нису чисти послови!“

Кад се Новак уми, он опет седе поред ватре — али мало подаље, — заклонивши се од светлости. Он је ћутао, ћутале су и остале рабаџије....

Један ће га запитати: „Да ниси гладан? Хоћеш што повечерати?“

— Нисам гладан, нешто ми се ништа не једе....“ одговори он.

Уморне рабаџије легоше поред ватре, и заспаше као заклани. Само једном од њих, ономе што шану: „нису чисти послови“, беше се разбио сан, и дуго није