кроз ретке редове ћерамиде. Од многог дима беше кров тако почађавио, да су озго све некакве ресе висиле. Под једним кровом одмарали су се и спавали и путници и њихова стока.... Тада не беше механа „по плану“.... И боље!...

Кад намирише биволе Новакове они сви поседаше око ватре. Један од рабаџија чарну ватру, пламен букну и обасја лица. Све рабаџије погледаше у свога друга Новака. За тим се међу собом згледаше.... Видеше на челу и образима његовим некакве пеге засушене крви....Погледаше му руке.... и руке му беху крваве.... Они се још једном згледаше и ућуташе.... Ћутао је као нем и Новак.

Тада ће га један од другара запитати: „Ама, каке су ти то пеге по челу и образима?...“

Новак се маши рукама и протрља чело и образе. Том приликом још се боље видеше крваве руке. Тада ће збуњено рећи: „Може бити да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је било напољу суво време)....