викнула је иза леђа овога звера а не човека: „Стој, зликовче један, не бегај!...“

Овај крвави призор десио се у грочанском атару. Ова је шума служила за испуст. По њој су чобани чували и пасли своје овце и козе. Два три дана после овог крвавог призора, опазили су чобани, како се над једним местом вију орлови и гавранови.. Пођу да виде шта је, кад тамо имају шта видети.... Угледају поиздаље некакав оглодан скелет, приђу ближе, и виде да је то костур људски. По дугачкој коси познаду, да је то женски створ.... На оглоданим грудима спазе и ону иконицу у сребро оковану, на којој беше лик Матере Божје.... А ко је то могао бити, једини је Бог видео, а Новак добро запамтио....

XXII.

Око неко доба ноћи стиже Новак у Гроцку. Другови његови, остале рабаџије, беху намирили своју стоку, и хтели су да лежу. Али кад чуше, да им другар дође и окну биволе пред механом, радосно потрчаше