и Сава-капији. Ту негде близу чесме, у данашњој скадарској улици, провуче се Станко са Златом кроз један богаз, скрене мало у десно, — подаље од Видин-капије, дохвати се њива и ливада, и дође до Слатких Вода, ту где је данас палилуска касарна.

Нешто од брзог хода, нешто од страха, беше се Злата уморила, па ће рећи Станку полагано: „Да се мало одморимо....“

— Сад вала можемо, рећи ће Станко, сад се ничега не бојимо. И три пут се прекрсти, рекавши полугласно: „Валим те, Боже, на твоме дару!...“

Тек сад Злати паде на памет, да је то онај човек, кога је она кроз решетку прозорску видела, да се два пут у башти прекрстио, кад је оно кинуо. Добро погледа у Станка па га запита: „Јеси ли и ти српске вере?“ — „Па како бих се крстио, да нисам хришћанин — српске вере!...“ одговори он. Тада се и она три пут прекрсти....

После два месеца и нешто више ово је први пут што се прекрстила.