се!...“ Доведе је до оне комшијске капије, полагано извади чивију, отвори капију, разгледа добро по башти и пропусти је напред. За тим и он уђе у комшијску башту. И још лакше притвори капију. За тим узе Злату за руку, па полагано поред зида, који беше обрастао бршљаном, доведе је до главне капије, што излази на сокак — у чаршију. И из те капије извади чивију, полагано отвори врата, промоли главу, и добро разгледа и горе и доле по сокаку, па кад виде да нема никога, он Злату протури напред, за тим и сам изађе и полако притвори капију. Обазре се још једном уз сокак и низ сокак, па ће јој полугласно рећи: „Хајд’ за мном!...“ Дуго служећи у тој махали, Станку је био познат сваки буџак у том крају. Чим изиђу из тог тесног сокака, Станко скрене мало у лево, и дође до палисада, којим је у то време био Београд ошанчен. На много места палисад беше отрулио и велико прошће попадало, богаза је било доста. Турске страже стојале су: на Видин-капији, Стамбол-капији, Варош-капији