у најгушћи џбун у башти; ту да чекаш док избије на градској кули сахат пет.По европском бројању: једанаест. Чим избије сахат пет, ти очекни један черек; узми подугачак прут, полако се прикради мом прозору, и само њиме пошашољи по решетки; а ја ћу спремити све што треба. Добро пази! Буди на опрезу да не заспиш!...“ То рече Дурџана па се врати у конак.

Тај дан Џемиле и остале буле дошле су, преко обичаја, много раније кући из амама. Стара Џемиле, чим је дошла, одмах је походила Злату и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа? Злата је лешкарила и претварала се, по науку старе буле, да јој још није добро.

Пред вече, тај дан, отиде Станко у онај хан да се види с рабаџијом, и да уговори кад ће поћи. Рабаџије су биле спремне, и намераваху, да се још тог вечера крену на пут. Станко изазове оног отреситијег рабаџију и на само му каже, да задржи друштво и да одмах у вече не пође, него