Овим одговором задовољи се Џемиле, па невесела и замишљена оде у амам са свим харемом, наручивши Дурџани, да надгледа Злату и да је понуди каквим леком.

Чим је харем отишао у амам, Дурџана приђе прозору и нешто је дуго вирила кроз решетку. У једном ћошку баште угледа Станка; одмах се забули, обуче вереџу и право пође у башту њему. Злата још спаваше.

Идући преко авлије у башту, Дурџана се обазирала — то на једну то на другу страну, добро мотрећи, да је ко год из комшилука с прозора не спази.

Чим се приближи Станку, одмах га запита: је ли нашао какве путнике — рабаџије?...

Станко јој одговори да је све готово....

Була ће му рећи: „Сутра је петак, а прекосутра субота. У суботу Српкиња мора бити потурчена. Па за то још ове ноћи она се мора избавити....“

За тим мало поћута па ће рећи:

„Довече, кад се смркне, и пре него што ће се затворити капија, ти да се сакријеш