да је познаду с оним ђубекташом, око ког ће је обводити кад је буду удавали за младог Рашид-Беговића.

Џемиле, мати Изединова, а намењена свекрва Златина, још у вече заповеди Дурџани, да се Злата спреми. Старој були ово не беше по вољи, али се одмах досети, шта јој ваља радити.

У вече кад је било време за легање, Дурџана ће рећи Злати: „Сутра иде харем у амам, па хоће и тебе да воде; али ти ни по што немој ићи! Сутра рано да се не дижеш, учини се као да си болесна, а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако и учини.

Сутрадан, кад је било време поласку у амам, Џемиле уђе у собу Дурџанину, и погледа у онај ћошак где је Злата спавала, и виде је да још лежи и спава. И као срдито запита стару булу: „За што се Злата није спремила?“

Тада ће Дурџана рећи: „Злата сву ноћ није тренула. Још од синоћ је нешто занемогла, и тек пре пола сахата мало је заспала.“