саже се, отвори један долап, и ту метну онај завежљај.

Чим је стара була из собе изашла, радознала Злата притрча прозору и пажљиво је кроз решетку вирила, куда ће Дурџана и све је видела....

Кад Дурџана уђе у собу, Злата чисто заусти да је запита: „Шта си оно, тетка, донела из баште?“ Али се у исти мах сети шта јој је стара була заповедила, па ућута...

Вас тај дан била је Дурџана замишљена, и као хтела је нешто да каже Злати, али се уздржавала. Само ју је два пут запитала: „Зар ти се не допада овде?... Би ли волела да идеш одавде?...“

Одговор Златин на ова питања беху дубоки уздаси и плач... Јер и она беше опазила шта јој се спрема, и шта је чека...

XVIII.

Сутрадан, а то је било у четвртак, био је дан амама, кад сав харем и на читав дан одлази у амам. Овај пут хтели су повести и Злату, — јамачно, у намери