— Јест она је ту, и ако се не избави како год, њу ће Турци потурчити најдаље до три дана.

Тада ће рабаџија рећи: „Ако можеш ишчупај је из некрштених руку, предај је мени, а ја ти се кунем својом децом, својом кућом и срећом, да ћу је здраву и читаву одвести њеном оцу и матери. А одакле је та девојка?

— Она је отуд негде од Мозгова, одговори Станко.

— Е, па добро, то није од нас далеко.

Сад Станко уговори дан поласка с рабаџијом, и место где ће се састати да му девојку преда.

Овај се разговор водио у среду у вече, и договоре се да рабаџије пођу у четвртак у вече. А место где ће се састати да му Злату преда, беше онај висак близу данашње Ашик-Михаилове механе, мало у лево у густој шуми, ту негде над данашњим селом Миријевом. Уговоре још и ово: Ако рабаџија пре дође на одређено место, он да чека Станка; ако Станко пре дође, он да чека рабаџију.