гајтану о врату. Добро разгледа око себе, разви мушему и извади нешто колутасто; окрете се баштовану и држећи гајтан, поднесе му онај колутић и рече: „Види добро шта је ово“. Баштован добро погледа и увери се, да је то нека стара иконица у сребро окована, на којој беше лик Свете Богородице. На полеђини иконице виђаше се неки натпис, али га баштован није умео прочитати. За тим се була опет окрену, зави иконицу у ону мушему, и метну је у недра.

Баштован је зачуђено гледао стару булу и од чуда није умео ништа да рекне.

Тада ће Дурџана рећи: „Видиш ову ствар што сам ти сада показала, то ми је најмилија и најдрагоценија успомена из моје младости. Нема тога блага, за које бих ја ову ствар дала. Нека те то увери да с тобом искрено говорим. Ја те заклињем оним светим ликом што га сад мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником ништа не говориш за ово што ћу те молити да ми учиниш, а ја ти се