„Вала, кад ме заклињеш мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да никоме не ћу казати, што ми кажеш па макар ме главе стало“.

Дурџана мало поћута, па ће рећи баштовану:

„Ја ћу да те замолим да ми учиниш једну услугу, дајеш ли ми тврду бесу да ћеш учинити?“

Баштован опет мало поћута, па ће старој були одговорити: „Ако будем кадар, дајем ти тврду бесу, да ћу учинити то што од мене тражиш?“

Тада му стара була све по реду исприча: како се у конаку Рашид-Беговића налази заробљена једна млада Српкињица; како се спремају да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкињица сетна и невесела и све једнако плаче, па ће најзад додати: „И ако сам ја турске вере, опет у мојим жилама не тече турска.... већ.... И ја сам некада била....“ И ту ућута.... За тим окрете леђа баштовану, бркну у недра и отуда извади нешто завијено у мушему, а виси јој на