прозору, провири кроз решетку, и виде Дурџану како с баштованом нешто полако разговара. Прислони ухо уза саму решетку, е да би чула разговор, али ништа није могла чути.

Међу тим, ево какав се разговор водио између Дурџане и баштована:

Дурџана, ма да је знала, и пак је питала баштована: које је вере и народности?

Баштован је оклевао одговором, и изгледаше - као да није смео да каже..

Дурџана га на ново запита, додавши, да се ничега не боји, и тврду му веру зададе.

Баштован јој одговори: да је Србин, хришћанин.

Тада ће Дурџана рећи: „Кад си хришћанин, заклињем те Пегамбер-Исом (Исусом Христом) да ником не казујеш што ћу ти сад казати.... Дајеш ли ми тврду веру?“

Баштован мало поћута, па ће јој одговорити: