неким ћопаком, седели су чобанчићи. Беху поскидали своје торбице и јанџике, спремаху се да ручају. Таман су почели ручати, поведе се међу њима разговор: које ће се игре играти после ручка. Неки од чобана хоћаху лопте, неки клиса, — тек ће Злата рећи: „Да се играмо робова.“ Ова гомилица чобана слушала је Злату свакад без поговора, па се и сад не хтеде њеној жељи противити, јер је она међу њима била најстарија и најразборитија. По што су се овако договорили, приступише скромноме ручку. Не беху се ни по једним залогајем заложили, а једак од чобана погледа на северно источну страну, од куда ја ишао пут од Соко-Бање преко села Мозгова, па пресецао: Зеленове Ливаде, Венац и Пландиште.

Пут од Соко-Бање преко села Бовна, Бањске Клисуре за Алексинац, врло је живописан. Ко је ма и једном у своме животу прошао тим друмом, пожелеће, да још који пут њиме прође. Од прилике, из средине Бањске Клисуре, око