њим је био отворен Кант. Он се од једном окрете мени:

— Ствар је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар. У пра-пра почетку образовања наше сунчане системе, сва материја свију чланова што припадају системи нашега сунца, била је у једној усијаној магличастој заједници, чије су границе међиле чак иза путање Нептунове. И то је био један небески колос, једно сунце, које се окретало око своје осе, од запада истоку. И ова се усијана магличаста маса кроз милиуне година хладила расипањем својих зракова у бескрајно небеске просторије. И тако је, према непроменљивим својствима материје, овај небески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор. И у колико се смањивао, у толико му се појачавало обртање око своје осе. И та је брзина окретања на екватору била страховита. С тога су се почели одлупљивати поједини усијани појасеви, онакви, какав ми данас видимо у нашега