Веља се врло добро учио. Немачки је преводио без речника. И ако је учио права, он се беше одао природним наукама. Много је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишљања.

Једног дана довуче из Народне Библиотеке читав нарамак Кантове философије. Прво сам смотрио—„Општу природну историју неба“... Колико је пута освануо читајући ове — купусаре — како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из — призренске легије, онај Срета, што је пронашао, да је београдски град најлакше узети с воде. — — — — — —

Једнога вечера, ја сам решавао један ђаволски тежак задатак из једначина, док ће Веља повикати:

— Тако је и никако друкчије!

Ја га погледам. Он беше устао. Пред