VI

Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дана. Рођена се браћа нигда онако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо. Заједно смо ишли до школе, а заједно од школе кући. Један би другога пред школом сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе. Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.

— Мора да су близанци, рече гласно једна старица својој други, кад у шетњи мимо њих прођосмо.

— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.

Метаподаци

  • Један разорен ум : ELTeC издање
  • Комарчић, Лазар (1833-1909)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Душко Витас
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Парна штампарија Д. Димитријевића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1893 - Београд
  • Лиценца