се од Селимових груди начинило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна узета.

— Не. То није дао арамбаша Јовета. Он спусти свој џевердар, па ману на своје другове, те и они спустише своје диљке.

„Хајд’, Турчине, пролази? Нека ти је прост живот! Ти си га данас заслужио“, рекао му је....

Турчин обори главу. Као да га то постиде. Он оде. Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској раји. Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих балија и потурица.

Метаподаци

  • Један разорен ум : ELTeC издање
  • Комарчић, Лазар (1833-1909)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Душко Витас
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Парна штампарија Д. Димитријевића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1893 - Београд
  • Лиценца