И, шта мислите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.

Ми сви зинусмо.

— Шта је радио’? Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде јуришати.

Чича Даки прну лак осмех преко усана. Он настави:

— Селим-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча кадивли јечерму, па раздрљи груди, погледа с правим турским поносом преко свих оних, на њ наперених, тридесет хајдучких цеви, па повика:

„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат нећу!...“

— Па? упита један од Вељиних другова.

— Иа, плануло је тридесет пушака, те