„р“. Он је то, рече, „искусио“ сам на себи. У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до међудневица. Један од Вељиних другова оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“. Он у то не верује.

— Е, немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је много полагао на писмо „р“.

Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане. На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топла вода. Он се данас с неким из призренске легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао. Данас је, вели, силазио чак до под град. Вода мала — што никад. Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници. Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.

— Море, људи, шта ови наши чекају? Зар не видите, да војска пропаде погледајући.