ти и Вељиних другова из призренске легије. Газда Миле их позва на вечеру.

— А, ми смо смазали два ћевапа. У сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао.... Него дете — понудите нас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!

И онда сви поседаше. Онога збора, оне веселости, онога ћеретања — одавно било није. О чему се ту није говорило! И још се једна тема честито није отпочела, а већ се прелазило на другу. Започело се о риби, па се прешло на пливање. Газда Миле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава — само, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије. И онда би одмах почео да точи чаше. А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш. С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказивао, да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писмена