и стрина Илинка и Јаблан.... Стани.... Тебе је још неко поздравио.... Де, чик, погоди!“

Осетио сам како ми пламен пође низ образе.

Чича Дако стао па нас гледа. Пуне му очи суза, а као смеши се. Ја приђох — да га пољубим у руку. Он трже руку. Загрли ме и у чело пољуби.

— Нека сте живи, децо моја!... Тако. Пазите се. Ви сте овде у туђини. Туђина је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — — — — — —

Ето и газда Мила. Од некуд чуо, па дојурио. С чича Даком се у образ пољуби.

— Добро ми дошли! Тако вас хоћу! А није, к’о до сад. Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!... Добро ми дошли!... Шта ради газда Степан, снаха Јока и снаха Илинка?... Јесу ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле.