објава рата Турској. Неки су се почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развлачи. А све је спремно. Народ је одушевљен. Због тога се, кажу, и војска побунила. Тражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа. Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....

Неки би тек рекли:

„Кад ће нам доћи повољнији узрок за објаву рата?... Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио. И сад се још оклева!“

А други би додали:

„Море, док оне плашљивице окружују кнеза, од овог посла неће бити ништа — видећете! Ово је до сад требало као ножем пресећи. И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипломација, онда ће све бити — смућкај па проли. Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“

„Хеј, људи, од нас никад ништа! Ја