V

Ја опет остадох на стану код мог газда Мила. Ово је трећа година. А и што бих мењао. Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родила. Газда Миле тако исто. Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао. А ја сам обично ранио. Оно што се јутром научи — не заборавља се лако. Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио! Тако, синак, тако. Читај, пиши, учи — док си млад. Што сад уграбиш — то ти је.... Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“

Оне године школе су доцкан отпочеле.

У призренској се легији говорило, да се ни отварати неће. Сваки се час очекивала

Метаподаци

  • Један разорен ум : ELTeC издање
  • Комарчић, Лазар (1833-1909)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Душко Витас
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Парна штампарија Д. Димитријевића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1893 - Београд
  • Лиценца