у оваком дому, међу добрим душама као што сте ви?

Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Иконију.

— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?... Даље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано још окреташе своју златну гривну.

— Ево чике.... Ајдемо!... Немој, болан, ићи! Остани бар још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.

У том и Совра истера кола.

— Аха, синовче!... Шта је то?!... Не иде то тако. Сад ћете! Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце.... Е, синак, нема од тога ништа! Наша је брига кад ћеш ти поћи.... А ти Совро — хајд’!