— Видео сам га....

— Дико материна!... Благо мајци својој!... Узми, јеј, рано моја!... Немој се ништа стидети!... И мој је Веља, велиш, здрав и жив?... Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —

— И њега и Јаблана!

— И нашег Јаблана?! А зар ти познајеш и нашег Јаблана?

— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и познао.

— Радости моја!... То су за мајку радосни гласи.... А ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умеде тако да каже. Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, сине мој!...

Ја погледах у госпођицу Роксу. Њене очи беху пуне суза.... Ја те сузе никад заборавити нећу.

Ја и сад не знам, како то би. Устаде и она, устадох и ја. Они други осташе седећи.

Метаподаци

  • Један разорен ум : ELTeC издање
  • Комарчић, Лазар (1833-1909)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Душко Витас
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Парна штампарија Д. Димитријевића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1893 - Београд
  • Лиценца