У ходнику полицијском пуно света. Газда Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чекати док управитељ дође.

— Кад немате општинског уверења, онда се пасош даје само по допуштењу управитељевом, — одговори један од чиновника.

Морали смо, дакле, чекати. Онда су биле власти — власти....

У један мах зачу се доле у авлији:

„А јој моја мајко!... Господине, живота ми мога — ја нисам крив!“

И онај свет нагрну на прозоре. Погледам и ја.

Једнога туку, а њих десетак чекају на ред. Један господин, с актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма бију. Жестоко бију!... Видело се, да су свој занат испекли. Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају. И они их онда баце, па узму друге. Мало у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова