пријатељ наше куће. Он ће те примити као свога сина. Сутра дан порани — добро порани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука. И њему кажи чиј си. И то је наш знанац и пријатељ. Код њега ћеш бити на конаку. Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд. У Београду распитај за Поливаков хан. И Поливаки кажи чиј си. Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну.... Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао. После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати. Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне. Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом.... Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога. Од добра коња, нема бољег друга. Немој легати, док њега не намириш. Уморна га не пој, а гладна не јаши. Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте. За то је сам