Смиљанић, наш ђед, пропуштао зворникуше, које су носиле џебану везировој војсци што је био опсео Лозницу.

Газда Степан ми још хтеде причати о крвавим данима српскога мучеништва, али она плавоока ошкрину врата, па рече:

— Бабо, све је готово... Дошао је и чика!...