да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити.... Хранићеш апсанске буве и стенице — докле год не стигну одговори од власти, да си добар и поштен, — одговори Совро, скраћујући у дешњака леву штрангу.

— Добро говори Совро. Са свим је тако. Шта више, сад га није лако ни добити. Требало би ти уверење од директора. Све је то сад прсло — куд које. Тога смо се требали раније сетити, — рече газда Миле.

— Па шта да се ради? То ће нас задоцнити, упитам забринуто газда Мила.

— Добро, ако Бог да — одговори Совро. Сешћемо овако сви џумле у кола, па — пред полицију. Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош.... Кад је све у своме реду, нека је и то!

Тако смо и урадили.