криво, што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском наивношћу. Ја заустих да јој нешто одговорим. Замуцам. Још никад нисам осетно да сам овако сметен. Али ме она опет извуче из ове забуне.

— Па шта чекамо сад? упитаће она. Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак. Бога ми, нећете моћи.

И онда се окрете својој мајци.

— Мати, г-ђа Јелица нека седне с нама у кола. Ви се’те горе. Ја и Малиша сешћемо доле...

— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мати.

У том изађе и моја сестра.

— Ево и мене. И ја сам готова... Сад можемо поћи.

— Ти ћеш овде с нама, рече јој Малиша... Је ли мајка?

— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с нама.

Метаподаци

  • Један разорен ум : ELTeC издање
  • Комарчић, Лазар (1833-1909)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Душко Витас
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Парна штампарија Д. Димитријевића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1893 - Београд
  • Лиценца