анђелска радост. Мени поче срце лупати —- да искочи из груди.

„Какав је ово белај са мном?“ питао сам се.

У том стаде њиска коња. Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета. Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ. Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима. Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо. Али их брзо раставише.

Ја одем и поздравим г-ђу капетаницу. Рукујем се и с г-ђицом Роксом. Њена је рука у мојој задрктала. То сам лепо осетио. Преко њена лица сину опет она румен. Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да признам, беше ми се језик свезао.

— Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанове куће. Ја имам тамо једну другарицу — ћер чича Степанову.... Вама није